01.02.2014.
Priče o visokim trgovačkim maržama su najvećim delom političke prirode, jer neko mora biti kriv za loš standard stanovništva, a delom su i proizvod neznanja.
Koliko zarađuju proizvođači, uvoznici, posrednici i koliko su na zapadu subvencije u poljoprivredi veće nego kod nas, potrošači ne vide.
Što zbog neznanja ili zlonamernosti, tek malo ko se udubljuje u ovu problematiku. Čak i pojedini državni funkcioneri navode kako su marže u trgovinskim lancima na zapadu svega dva ili tri odsto, a ovde više od 20. Da li je baš tako?
Visina prosečne marže (razlika između nabavne i prodajne cene) varira. Pojedini trgovci kažu da je oko 20 procenata, dok je ministar trgovine Rasim Ljajić nedavno izneo podatak po kojem je to 21,3 odsto. U jednom lancu su rekli da u njihovim najvećim objektima, hipermarketima, prosečna marža iznosi nešto više od 16 procenata. Odmah treba reći da tih 16, 18 ili 20 odsto nije zarada trgovaca. Iz te razlike se namiruju plate zaposlenih, troškovi zakupa objekata, komunalije...
"U javnosti je stvorena slika da je trgovina lak put do novca. To je prouzrokovalo iskrivljenu sliku o tome da su trgovinske marže u Srbiji neopravdano visoke i da će konkurencija stranih lanaca da ih umanji. Prema ranijim podacima Privredne komore Srbije, prosečni trgovac u Srbiji ostvaruje maržu od 17 do 18 odsto, a na zapadu između 21 i 22 odsto. Prema našim pokazateljima, marže u Crnoj Gori i Hrvatskoj su više nego u Srbiji", objašnjava Stanka Pejanović, direktorka društva "Merkator S” u čijem sastavu posluju prodajni objekti "Merkatora” i "Rode”.
Prema njenim rečima, najniže marže u "Merkatoru” i "Rodi” su na osnovnim životnim namirnicama među kojima su brašno, ulje, šećer, meso, voće i povrće.
"Druge branše, od proizvođača i prerađivača do distributera, same formiraju cene i one nisu sporne. Njih potrošač ne vidi, jer novac ostavlja kod trgovaca. Zbog toga se stiče pogrešan utisak da je trgovac taj koji se bogati na račun potrošača. Poslednjih godina zbog velikog pritiska na maloprodajne cene činimo izuzetne napore kako bismo zadržali potrošače. Ovo je zajednički napor trgovaca i proizvođača, odnosno distributera. Kao najjači argument odgovornog poslovanja je činjenica da, osim najmanjih marži u regiji, imamo i najniže troškove poslovanja. To je jedini način da kompanija opstane u ovom periodu", objašnjava Pejanović.
Džon Kiricis, generalni direktor "Delez Srbije” ("Maksi” i "Tempo”), kaže za "Politiku” da nemaju praksu komentarisanja trgovinskih marži.
"Na sajtu "Delez grupe” postoje finansijski izveštaji koji pružaju uvid u naše poslovanje. Iz poslednjeg izveštaja koji se odnosi na treći kvartal 2013. godine vidi se da operativna marža iz redovnog poslovanja za celu grupu u proseku iznosi 3,3 odsto, a za region jugoistočne Evrope 3,2 procenta", navodi Kiricis.
Pojašnjenja radi, operativna marža iz redovnog poslovanja, kako kažu trgovci, podrazumeva maržu pre oporezivanja, amortizacije i finansijskih rashoda. Ona je ono što ostane kada se od bruto marže odbiju troškovi poslovanja.
Kako kaže Milan Borota, generalni direktor "Merkura”, prosečna marža u Srbiji iznosi oko 20 odsto. Najmanja je u hipermarketima, dok u "korner” formatima (manjim radnjama koje su deo većih lanaca) ide i do 25 procenata.
"Da su marže u Srbiji zaista velike i da je ovde raj za trgovce, odavno bi došli strani lanci. Ali, to nije istina. Kod nas je, na primer, prosečna marža za belu tehniku oko 10 procenata. Treba reći da su u Srbiji distributeri veoma bitna karika koja povećava maloprodajnu cenu. Oni su dosta jaki jer je za trgovce uvoz komplikovan i njihove marže često su veće od trgovačkih", navodi Borota.
Saznanja "Politike” pokazuju da se prosek od dvadesetak procenata pravi tako što su marže na osnovne životne namirnice najčešće oko deset procenata, a na sveže meso svega oko sedam odsto. Ali, zato su na kozmetici ili kućnoj hemiji oko 25 odsto, na konditorima oko 25, dok su na tekstil i robu široke potrošnje najviše – veće od 40 odsto, navodi naš sagovornik iz jednog lanca.
"Mislim da se prosečna marža u Srbiji kreće oko 20 odsto. Ovo u nivou zemalja u okruženju i sa sličnim društvenim proizvodom. Srbija je skupa zemlja za poslovanje, pa je samo za preživljavanje firme potrebno 16,5 odsto marže. Veći trgovci sa većim objektima imaju potrebu za manjim maržama, a mali trgovci moraju imati više marže i to je ekonomsko pravilo", navodi Goran Kovačević, vlasnik i direktor "Gomeksa”, koji ima radnje širom Vojvodine.
Priče o visokim trgovačkim maržama su, kaže on, delom i političke prirode, jer neko mora biti kriv za loš standard stanovništva, a delom su i proizvod neznanja.
"Kada bi strane kompanije radile sa tako malim maržama, čitava Srbija bi već bila premrežena njihovim prodavnicama. Najveći svetski trgovac "Volmart” radi sa prosečnom maržom višom od 10 odsto, ali pošto ostvaruje promet veći od milijardu dolara svakog dana, to je i razumljivo. Stranih trgovaca uglavnom nema, jer naše siromašno tržište ne predstavlja primamljiv zalogaj za ozbiljne igrače", zaključuje Kovačević.
Izvor: Politika
